600 din umesto 1.200 din za kartu za predstavu Maratonci trče počasni krug

Dok sam pisao priču o jednom mladom čoveku koji živi u porodici metuzalema – grobara, želeći da iz tog mraka (smrti) izađe i ode negde u neki bolji, lepši i životniji svet, a sve (to) kao metaforu o vladavini „pogrebnika“ u jednoj komunističkoj državi – preduzeću za proizvodnju pogrebne opreme, sa sopstvenim osećanjem nepodnošljive klaustrofobije, nisam ni slutio tad– početkom sedamdesetih godina prošlog veka, prvo– da će se ta moja lična „drama“ pretočiti (posle pozorišta) u film, pa, zatim, u mjuzikl 2008. godine, vreme koje je tih sedamdesetih godina bilo daleko kao danas razmišljanje o letu na Veneru…

Nadam se, i verujem, da bi mjuzikl na sceni Terazija mogao biti uspešan kao što je (onih godina) bila uspešna predstava u Ateljeu, ili film koji i danas gledaju generacije (ne) rođenih dok sam pisao ovu crnohumornu (samo) ispovest.

U svakom slučaju, biće ovo jedno novo i zanimljivo pevanje životopisa „najstarije balkanske familije“; toliko stare da joj ni smrt ne može ništa.